Шта Кину чини заиста познатом и зашто свет не може да је игнорише
Bruce Li•Jun 02, 2025
Од древних династија до футуристичких градова, Кина није само место на мапи, то је земља која је обликовала свет на незамисливе начине.
У овом чланку ћемо погледати по чему је Кина позната и зашто је данас релевантнија него икада. Без обзира да ли сте радознали о њеној историји, размишљате о посети или само желите да разумете њено место у свету, овај водич ће вам пружити потпуну слику.
Слика: Виктор Хе на Unsplash-у
Шта Кину чини заиста познатом
Земља династија: Историја урезана у камену, свили и стратегији
Историја Кине је испуњена дугим и сложеним догађајима који укључују поделе и јединство. Једна од најважнијих прекретница догодила се са успоном династије Ћин (Qin Dynasty) око 221. до 206. године пре нове ере. Кина је први пут уједињена под једном централном владом.
Први цар, Ћин Ши Хуанг (Qin Shi Huang), извршио је многе важне промене како би ујединио земљу. Уједначио је систем писања свуда, тако да су се људи широм Кине боље разумели. Такође је створио јединствену валуту и увео стандардне тегове и мере како би олакшао трговину и свакодневни живот.
Ове промене помогле су повезивању различитих региона и поједноставиле влади управљање целим царством. Владари династије Ћин изградили су амбициозне пројекте попут прве верзије Великог зида да би се заштитили од напада северних племена. Такође су створили чувену Теракотну армију, где су хиљаде глинених војника биле сахрањене са царем да би га чувале у загробном животу. Иако је династија Ћин трајала само кратко време, њене идеје о управљању земљом утицале су на све будуће кинеске владе.
Династија Минг (Ming Dynasty) (1368–1644) успоставила је снажну централну контролу над Кином након периода поделе и нестабилности. Они су истраживали мора са великим флотама које је предводио Џенг Хе (Zheng He), чиме су повећали присуство Кине у Индијском океану. Минг је завршио изградњу Великог зида у облику који данас видимо и подстицао је уметност, књижевност и развој градова. И период династије Хан (Han Dynasty) и Минг сматрају се златним добима у кинеској историји због њихових културних и економских успеха.
Након династије Минг, династија Ћинг (Qing Dynasty) владала је Кином од 1644. до 1912. године. Након векова царске владавине, колапс династије Ћинг 1912. године означио је крај династичке ере и почетак Републике Кине.
Можда ће вам се допасти и: 18 забавних чињеница о Кини овде
Иконичне знаменитости које причају приче (ако знате где да гледате)
Кина је дом неких од најиконичнијих светских знаменитости, од којих свака прича причу о моћи, уметности и свакодневном животу.
Док је Велики зид чувен, многи посетиоци не схватају да неке од његових најфасцинантнијих деоница леже подаље од гужве. Места попут Губејкоуа (Gubeikou), Ђиншанлинга (Jinshanling) и Симатаја (Simatai) нуде не само импресивне погледе већ и слојеве историје. Заправо, делови зида овде датирају из династије Северни Ћи (Northern Qi dynasty) и откривају како се структура развијала током векова да би одбранила северну границу Кине.
У Пекингу (Beijing), Забрањени град (Forbidden City) је некада био дом царева. Има скоро 1.000 зграда и многе занимљиве тачке попут Дворане врховне хармоније (Hall of Supreme Harmony), где су се одржавале церемоније, и царевог личног животног простора. Постоје и друга скривена блага попут Галерије сатова и Галерије блага. У близини, Трг Тјенанмен (Tiananmen Square) и Парк Ђингшан (Jingshan Park) помажу да се царска палата стави у шири историјски и културни контекст.
Близу града Си’ан (Xi’an), Теракотна армија (Terracotta Army) је једно од најневероватнијих открића у Кини. Хиљаде глинених војника сахрањено је да би заштитили гроб Ћин Ши Хуанга (Qin Shi Huang), првог кинеског цара. Свака фигура је другачија, показујући царев домет и амбицију чак и у загробном животу.
Али чувена кинеска места не заустављају се на познатим. Фуђијен Тулоу (Fujian Tulou) су велике, округле или квадратне зграде где живе многе породице заједно. Биле су јаке и изграђене да трају. Пећине Могао (Mogao Caves) близу Дунхуанга (Dunhuang) чувају живописне мурале и статуе које прате хиљаду година будистичке уметности и културе Пута свиле (Silk Road). Друга места попут Џангђиађеа (Zhangjiajie), са високим каменим стубовима, и пустињског града Дунхуанга (Dunhuang), показују кинеску природну лепоту и културну разноликост.
Ове знаменитости, познате и скривене, помажу нам да разумемо кинеску прошлост и различите народе и културе које су је обликовале.
Можда ће вам се допасти и: Како купити најбоље сувенире у Кини
Нација многих: Културе и људи који чине Кину
Кина је земља позната по својим дубоким традицијама, разноликим народима и модерном развоју. Док етничка група Хан (Han) чини већину, Кина званично признаје 56 етничких група, укључујући 55 мањинских група попут Ујгура (Uyghur), Тибетанаца (Tibetan), Џуанга (Zhuang), Хуија (Hui) и Миаоа (Miao). Ове групе живе у аутономним регионима и имају своје језике, религије и обичаје.
Чак и уз све промене у модерном животу, неке традиције су и даље део свакодневних рутина. Чај и Таи Чи (Tai Chi) су два добра примера. Култура чаја сеже хиљадама година уназад и повезана је са идејама равнотеже и мира у таоизму (Taoism). У древним квартовима попут хутонга (hutongs) Пекинга, људи и даље одржавају церемоније чаја где гости уче о различитим врстама чаја и како их служити. Таи Чи, спора и нежна борилачка вештина позната по помагању здрављу, равнотежи и очувању смирености, често се практикује у парковима. У градовима попут Пекинга и Ченгдуа, уобичајено је видети људе како ујутру раде Таи Чи.
Фестивали у Кини познати су по томе што одражавају важне вредности попут породице, природе и обнове. Један од највећих, Кинеска Нова година, односи се на чишћење старог, дочекивање новог и поновно окупљање са породицом. Људи дају црвене коверте, поштују претке и уживају у традиционалним оброцима. Још једна велика прослава је Фестивал средине јесени, са коренима у обожавању месеца и традицијама жетве. Данас је то време да се породице окупе, једу месечеве колаче (mooncakes) и диве се пуном месецу, који представља јединство и заједништво. Други традиционални догађаји попут Фестивала змајевих чамаца и Фестивала лампиона наглашавају вредности као што су сећање, заједница и поштовање природних циклуса живота.
Осим фестивала и традиција, свакодневни живот у Кини такође обликују дугогодишње вредности. Поштовање према старијима, јаке породичне везе и важност хармоније су централни за кинеску културу. Ове вредности утичу на то како људи комуницирају код куће, у заједници, па чак и на радном месту.
Језик, идентитет и свакодневни живот
Кина је земља у којој преко милијарду људи говори различитим кинеским језицима. Два главна су мандарински и кантонски. Док је мандарински службени језик у већем делу Кине и Тајвана, који користи једноставније писмо названо поједностављени знаци, кантонски се углавном говори у јужној Кини, Хонг Конгу и Макау, и користи традиционалне знакове.
Звуче веома различито. Мандарински има четири тона, што значи да се висина тона мења да би речи добиле различита значења. Кантонски има још више тонова, између шест и девет. Такође имају различита граматичка правила и речник. На пример, кантонски чува многе древне кинеске речи и користи више енглеских речи на местима попут Хонг Конга.
Највећи градови Кине показују импресивну разноликост. На пример, Пекинг, са преко 21 милиона становника, усредсређен је на политику и историју, испуњен владиним канцеларијама и древним знаменитостима. Шангај, још већи са више од 24 милиона људи, фокусиран је на пословање и глобалне везе, са брзим, модерним тоном. Градови попут Гуангџоуа (Guangzhou), Шенџена (Shenzhen) и Чонгћинга (Chongqing) сваки имају своју локалну културу и индустрије, од трговине до технологије и производње.
У великим градовима попут Пекинга и Шангаја, многи млади људи и професионалци говоре енглески, посебно на местима као што су предузећа, школе и туристичке области. Међутим, ван ових градова, енглески је много ређи. Ако путујете по Кини, помаже знати неке основне мандаринске или кантонске фразе и користити апликације за превођење. Знакови у великим градовима често укључују енглески, али изван урбаних подручја обично не.
Кина данас: Технологија, трговина и градови будућности
Кина је дом неких од најбрже растућих градова на свету, са Шангајем (Shanghai) и Шенџеном (Shenzhen) који се истичу као главни примери.
Шангај, кинески економски и финансијски центар, град је небодера, глобалних предузећа и богатих културних институција попут Шангајског музеја и Уметничке станице (Power Station of Art). Такође је домаћин Шангајске берзе (Shanghai Stock Exchange), једне од највећих на свету, и главни је центар за банкарство, трговину и логистику. Град је познат по густим кластерима седишта мултинационалних компанија, модерној инфраструктури, великим комерцијалним окрузима попут Луђиаџуија (Lujiazui) и комерцијалним небодерима, укључујући Шангајски торањ (Shanghai Tower), највишу зграду у Кини.
Оријентални бисерни торањ у Шангају, Кина. Фото: zhang kaiyv
Шенџен (Shenzhen), с друге стране, постао је водећи центар за технологију, производњу и иновације. Налази се северно од Хонг Конга (Hong Kong) и седиште је глобалних технолошких фирми попут Huawei, Tencent, DJI и BYD. Град се невероватно брзо развио након што је 1980. године проглашен првом Специјалном економском зоном Кине. Данас је Шенџен кључни део кинеског ланца снабдевања хардвером, производећи електронику, телекомуникациону опрему и електрична возила. Такође има снажан стартап екосистем, са хиљадама нових технолошких компанија које се региструју сваке године. Град је проглашен УНЕСКО креативним градом због својих достигнућа у дизајну и иновацијама.
Али Кина је више од само Шангаја и Шенџена. Други градови широм земље такође брзо расту. Хангџоу (Hangzhou), на пример, дом је Alibaba и лидер је у онлајн куповини, дигиталним плаћањима и облачној технологији. Суџоу (Suzhou) је познат по својим прелепим старим каналима и баштама, али је такође главни центар за високотехнолошку производњу, укључујући роботику и нанотехнологију. На југозападу, Кунминг (Kunming) расте као капија за трговину са југоисточном Азијом, са великим инвестицијама у транспорт и чисту енергију. Си’ан (Xi’an), некада полазна тачка Пута свиле (Silk Road), сада је модеран град фокусиран на истраживање, свемирску технологију и образовање. Заједно, ови градови показују како се раст Кине не дешава само на неколико места, већ широм земље.
Укратко, по чему је Кина позната? По својој способности да расте, иновира и предњачи у технологији. Градови попут Шангаја и Шенџена показују свету како изгледа будућност Кине.
Миран градски канал са процветалим дрвећем у Шенџену, Кина. Фото: Orange Ocean
Са толико тога за истраживање у кинеским мегаградовима, остати повезан у покрету је обавезно. Било да скенирате QR кодове за плаћање, резервишете карте за брзи воз или делите фотографије са врха Шангајског торња, мобилни подаци све чине лакшим.
Набавите бесплатни eSIM од Yoho Mobile пре путовања. То је згодан и приступачан начин да останете онлајн у Кини без плаћања роминг накнада. Ако желите да након тога набавите свој eSIM план, користите код YOHO12 приликом плаћања за 12% попуста!
Глобални отисак: Како кинески утицај дотиче ваш живот
Кинеско глобално присуство осећа се у свакодневном животу. Оно се манифестује на начине које је тешко игнорисати. Погледајте технологију коју користите – телефоне, лаптопове, кућне гаџете – огроман део тога је произведен или састављен у Кини, што ову земљу чини једним од највећих произвођача у глобалном технолошком ланцу снабдевања. Апликација коју сви користе, TikTok, креирана је од стране кинеске компаније ByteDance. Сада је једна од највећих платформи која обликује глобалну музику, мемове и поп културу.
У моди, Кина стоји иза кулиса, покрећући велики део онога што се види у продавницама. Као један од највећих произвођача текстила и одеће, кинеске фабрике покрећу брзу моду и велике брендове одеће. Али више се не ради само о производњи, Кина такође улаже у дизајн и иновације, обликујући трендове који се шире глобалним стилом.
Затим ту је Иницијатива Појас и пут (Belt and Road Initiative), кинески масивни напор да изгради партнерства, отвори трговачке руте и прошири утицај широм Азије, Африке и Европе. Замислите луке, путеве и железнице које повезују регионе за лакшу трговину и снажније партнерство. То је кинески начин ширења утицаја кроз развој и дипломатију, а не кроз ратове и сукобе.
Хонг Конг, Макао и експеримент „Два система“
Као што сте видели, Кина је позната по многим стварима, али један од најуникатнијих аспеката земље лежи у различитим идентитетима Хонг Конга и Макаа (Macau). Иако су оба део Кине, функционишу под оквиром познатим као „Једна земља, два система“. То им даје ниво аутономије који их издваја од копна, посебно у њиховим правним, економским и административним системима.
Хонг Конг, предат од стране Британије 1997. године, и Макао, враћен од стране Португала 1999. године, сваки има свој Основни закон, попут мини-устава који им омогућава да одржавају сопствене судове, имиграциона правила, па чак и валуте. Хонг Конг користи хонгконшки долар (HKD), док Макао користи макајску патаку (MOP).
Панорама града под плавим небом у Макау, Кина. Фото: Gary Chan
Оно што ове градове заиста издваја је начин на који је историја обликовала њихову културу. Захваљујући својој колонијалној прошлости, и Хонг Конг и Макао нису ни потпуно источни ни западни, већ нешто јединствено између. Ова културна мешавина још увек се може видети у широкој употреби енглеског језика, двоспратним аутобусима и судовима општег права. У Макау, португалска архитектура, језик и католичке цркве стоје поред кинеских храмова и пијаца. Ова фузија традиција ствара место каквог нема нигде другде у Азији.
Таква разноликост кинеских и западних корена такође дефинише начин на који ови градови послују. Економски гледано, Хонг Конг је сила у глобалним финансијама и трговини, познат по својим небодерима, ужурбаним лукама и берзи. Макао се ослања на туризам и игре на срећу, стичући глобалну репутацију као једна од водећих светских дестинација за коцкање.
Оно што додаје још један слој сложености и знатижеље је начин на који оба града управљају граничном контролом. Иако су део Кине, захтевају посебне визе и царинске контроле. Тако путовање између Хонг Конга, Макаа и копна није тако једноставно као прелазак градских линија.
Све ово чини Кину познатом не само по њеном огромном копну, већ и по ова два града која се осећају као различити светови унутар исте земље. Они су јединствена прилика да се сведочи како се историја, право и култура преплићу на неочекиване начине.
Културни бонтон који може да вам употпуни или поквари искуство
Право кинеско искуство иде далеко изван њених знаменитости и чињеница; то је култура која окружује свакодневни живот, од малих гестова до великих традиција.
Културни бонтон, начин на који људи комуницирају путем гестова, поздрава и прећутних правила, обликује путовање исто колико и саме знаменитости. Поштовање, учтивост и очување угледа су дубоко цењени. Нешто тако једноставно као скидање обуће на вратима или предавање визиткарте са обе руке говори много.
Даривање долази са сопственим скупом традиција. Одређене предмете попут сатова, кишобрана или било чега оштрог најбоље је избегавати јер су повезани са лошом срећом или опраштањима. Приликом оброка, чак је и положај штапића важан. Забости их усправно у пиринач сматра се погребним гестом. Ситнице, али су важне.
Кинеска храна је много више од онога што се налази у кутијама за понети. Сваки регион има своју причу о укусима. У Ченгдуу (Chengdu), доручак може значити чинију врућих и утрњујућих резанаца попут yibin ranmian (宜宾燃面), преливених чили уљем, млевеним кикирикијем и конзервираним поврћем, или douhua (豆花), меког тофуа у зачињеном, сланом чорби. То је ватрени начин за почетак дана и одражава смеле укусе сечуанске кухиње.
У тихом пекиншком хутонгу (hutong), доручак се ослања на утешне и познате куване jiaozi (饺子) пуњене свињетином и напа купусом, сервиране са црним сирћетом и белим луком, или топлу чинију zhajiangmian (炸酱面), резанаца преливених ферментисаном пастом од соје и млевеним месом.
Осим укуса, оброци у Кини су пуни прећутних правила. Јела се деле у породичном стилу, постављају се у центар округлог стола да подстакну повезивање. Штапићи за јело су главни прибор, а правилно коришћење показује поштовање. Никада их не забадајте усправно у пиринач, јер то подсећа на погребне ритуале. Приликом служења другима, учтиво је користити супротни крај штапића. Оброци често почињу тек након што домаћин позове све да једу.
Здравице су такође важан део обедовања, посебно на формалним окупљањима. Приликом подизања чаше, спуштање исте мало ниже од чаше старије особе показује понизност. Разговор обично избегава осетљиве теме попут политике, а критика, посебно хране или домаћина, може изазвати нелагодност. С друге стране, похвала оброка је једноставан начин да се покаже захвалност и изгради добра воља.
Ако имате само 7 дана у Кини
Ако имате само 7 дана у Кини, одличан начин да видите земљу је посета три главна града: Пекингу (Beijing), Си’ану (Xi’an) и Шангају (Shanghai). Почните у Пекингу да видите познате знаменитости попут Трга Тјенанмен (Tiananmen Square), Забрањеног града (Forbidden City) и Великог зида (Great Wall) код Мутјењуа (Mutianyu). Такође можете истражити традиционалне четврти зване хутонзи (hutongs), посетити Храм неба (Temple of Heaven) и Летњу палату (Summer Palace), и пробати локалну храну попут Пекиншке патке (Peking Duck).
Затим, упутите се у Си’ан да видите Теракотне ратнике (Terracotta Warriors), истражите древни градски зид и посетите Муслиманску четврт за локалну уличну храну. Град је познат по томе што је био почетак Пута свиле (Silk Road).
Завршите своје путовање у Шангају, где можете прошетати Бундом (The Bund), посетити традиционалну башту Ју (Yu Garden), куповати и јести у Француској концесији (French Concession) и истражити Шангајски музеј (Shanghai Museum). Овај план вам даје добар баланс историје, културе и модерног градског живота.
За више прилагођених предлога заснованих на интересовањима и личности, посетите наш водич о најбољим стварима које можете радити у Кини.
Кина је више од места на листи жеља, она је огледало промена
Путовање кроз Кину или удубљивање у њену причу значи видети свет другачије. Кина показује да модернизација не мора да копира Запад. Уместо тога, може се усредсредити на побољшање живота за све и очување културних традиција. Кина нас такође подсећа да је данашњи свет дубоко повезан. Пројекти попут Иницијативе Појас и пут показују како земље могу расти радећи заједно.
Али да бисмо заиста разумели Кину, морамо погледати изван наслова и типичних туристичких места. Права вредност долази из слушања прича које се не причају увек, прича које откривају како људи живе, прилагођавају се и обликују будућност.
Дакле, без обзира да ли проучавате Кину или планирате посету, одвојите време да истражите шта лежи испод површине. Увек има више за научити када сте спремни да погледате мало дубље.